Есеји
Александар Милосављевић: Витез, смрт, ђаво и – Хамлет
У емисији ЕСЕЈИ можете слушати текст Александра Милосављевића „Витез, ђаво, смрт и – Хамлет. Позоришна размишљања поводом Албрехта Дирера”.
Изложба Албрехт Дирер и његови савременици – Тријумфална поворка цара Максимилијана Првог, која је постављена у новосадској Галерији Матице српске, према речима Александра Милосављевића, оставила је један је од најснажнијих утисака театарске провенијенције у прошлој години. А најупечатљивији и најпровокативнији експонат изложбе, по ауторовом мишљењу, био је први отисак Диреровог бакрореза на ручно прављеном папиру, насловљен као Витез, Смрт и Ђаво из 1513. године, настао неких сто година пре Шекспировог Хамлета, драме која уз Сервантесов роман Дон Кихот, Молијеровог Дон Жуана или, доцније, Гетеовог Фауста, означио својеврсни литерарни камен међаш што раздваја средњовековни од ренесансног, дакле модерног, погледа на свет.
Упркос привидном миру и стабилности, на бакрорезу Витез, Смрт и Ђаво осећају се „дамари драмског сукоба који је присутан и тиња – у погледима актера, изразима њихових лица, у загонетности њихових односа, сплету асоцијација које гравер наговештава, у мноштву више или мање дискретних детаља, у комплетној композивији, атмосфери... Подсмева ли се то Ђаво Витезу, који с часним намерама пркоси Смрти, јер Ђаво не може да уграби Витезову душу без помоћи свог савезника – Смрти? А без Смрти, опет, Витез не може да испуни мисију достојну Христовог војника. Има ли у спокоју и самопоуздању Диреровог Витеза нешто од наговештаја да би се предстојећа херојска акција могла окончати донкихотски – суочавањем Витеза с истином да овај свет није саздан на врлини која кореспондира с очекивањима каква Христ има од својих војника? Или су пак Смрт и Ђаво само верни пратиоци Витеза, његови неизбежни и природни савезници, елементи од којих је он сâм саздан, и без којих не би могао да буде бескомпромисни мегданџија, будући да његову акцију тек привидно инспирише Бог, док конкретни резултати казују да је главни инспиратор заправо Ђаво. Јер свака Витезова акција редовно бива окончана – Смрћу. Свеједно да ли витеза или неког другог. И тако у круг”, пише Милосављевић.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари