Музеј звука – Дела за старе инструменте са диркама

Клавикорд је у употреби био још од касне ренесансе, али је највише коришћен током барока и епохе класицизма и то као инструмент за кућно музицирање, или компоновање, пошто је музичару пружао близак контакт са извором звука, те давао простор за обликовање финеса и изражајност. Будући да је звук овог инструмента био акустички малог обима, он није био погодан за коришћење у камерним ансамблима, изузев када је пратио попречну флауту, блок флауту или људски глас. Клавикорд је био популаран пре свега у земљама немачког говорног подручја, Скандинавији и на Иберијском полуострву, а посебно га је ценио Карл Филип Емануел Бах. И други немачки композитори су овај инструмент сматрали веома корисним како за извођење, тако и за подучавање, компоновање и вежбу, будући да је велики део репертоара за чембало или оргуље написан од 15. до 18. века могао да буде извођен и на клавикорду. У емисији ћете моћи да чујете Полонезу у е-молу и Фантазију у це-молу Вилхелма Фридемана Баха које на клавикорду изводи Мод Гратон.

Чућете и Концерт за оргуље опус 9 број 1 у А дуру Ђузепа Самартинија, у извођењу ансамбла Ла Ризонанца и оргуљаша Фабио Боницони који наступа на инструменту из 1802. године, као и комаде за чембало Жозеф-Никола-Панкраса Ројеа у интерпретацији чембалисте Кристофа Русеа. Он ће свирати на инструменту конструисаном 1751. у Паризу који је саградио Жан-Анри Емш.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић