Музика XX века – Гражина Бацевич

Рођена је 1909. године у Лођу, завршила је студије композиције, виолине и клавира на Варшавском конзерваторијуму. Даље се усавршавала у Паризу код Нађе Буланже и виолинисте Андреа Туреа. Гражина Бацевич је била прва виолина Симфонијског оркестра Пољског радија, а као солиста је деловала и после Другог светског рата. Међу признањима која је добила истичу се прва награда на Шопеновом такмичењу за композиторе у Варшави 1949. године, прво место на Међународном такмичењу композитора у Лијежу као и на Интернационалном роструму композитора у Паризу 1960. године.

Композиторска каријере Гражине Бацевич се може поделити на три периода – први од 1932. до 1944. је неокласични период, други од 1945. до 1959. у којем показује свој развијени композиторски глас и трећи од 1960. до смрти 1969. године, када покушава да у свој музички језик уклопи авангардне тенденције послератне музике.

Зрели период стваралаштва Гражине Бацевич започео је после завршетка Другог светског рата. У том периоду, она прави сопствену верзију неколасичног проседеа, у који убацује и елементе фолклорне музике, у складу са соц-реалистичком парадигмом послератне Пољске. Ипак, Бацевичева успева да створи врло личан музички језик који половином педесетих година почиње у себе да укључује и “не-дијатонске” хармоније, као и ослобођење од чврстих структура са акцентом на музички ток базиран на мотивском раду.

Музика за гудаче, трубе и удараљке је једно од антологијских дела ове ауторке. Ово остварење се може посматрати и као омаж познатом Бартоковом делу Музика за гудаче, удараљке и челесту које је било једно од неколико дела овог композитора познатих у Пољској после Другог светског рата. У том смислу ово остварење Бацевичеве је у директној вези са Жалобном музиком Витолда Лутославског, иначе њеног вршњака, које је такође премијерно изведено 1958. године. Оба дела отварају нову епоху у пољској музици прихватањем модернистичких тенденција послератне западне музике. Са свој стране, Бацевичева задржава снажну везу са неокласичним извориштем своје поетике уграђујући у њу неке елементе дванаесттонске музике и широко схваћеног потенцијала тоналитета.

Уредник Ксенија Стевановић