Научни скупови

Религија, политика, право – Јован Ћирић и Драгутин Аврамовић

У циклусу РЕЛИГИЈА, ПОЛИТИКА, ПРАВО четвртком емитујемо снимке са међународног научног скупа одржаног поводом представљања истоименог зборника научних радова. У другој емисији можете слушати излагање Јована Ћирића "Богови су сишли на земљу. Шта би било кад не би било бога?", а потом и Драгутина Аврамовића "Верско тржиште без правног оквира".

Зборник научних радова Религија, политика, право објављен је крајем прошлог лета, а суиздавачи су Митрополија Црногорско-приморска, Институт за упоредно право из Београда, Издавачко-информативна установа „Светигора” из Цетиња и Центар за проучавање религије и верску толеранцију из Београда. У зборник су ушли текстови преко педесет ауторa – правника, теолога, филозофа, политиколога, историчара, економиста из Србије и Црне Горе, као и из иностранства – из Русије, Велике Британије, Италије, Аустрије. Међународни научни скуп поводом представљања овог зборника одржан је од 1. до 4. октобра у Будви. 

Радикaлизујући софистичку максиму да је човек мера свих ствари, Јован Ћирић каже: „ако ниједан критеријум није изнад човека, то значи да нема бога, а када нема бога, тада је све дозвољено, како је писао Достојевски. Када богови сиђу на земљу, то значи да је сам човек постао бог или, боље речено, човек почиње да мисли о себи као о богу”. Сходно овоме, аутор ће говорити и о неким важним правним последицама занемаривања моралних критеријума и вредности које проистичу из религијских назора. За пример ће бити узета такозвана „тужилачка истрага”, у којој долази до потпуне релативизације истине, јер у оваквој правној процедури пружање што бољих доказа има приоритет над утврђивањем шта се стварно догодило.

 

По речима Драгутина Аврамовића, данашња теоријска стремљења, нарочито на тлу САД, крећу се у правцу преношења логике слободног тржишта на подручје религије. Та теорија рационалног избора религије претрпела је значајне критике, првенствено због тога што верска уверења третира као робу. Упркос увреженом становишту да држава треба да буде само „ноћни чувар” верског тржишта, тј. да оно остане нерегулисано, аутор заступа тезу да постоји потреба за правним оквиром који би регулисао верско тржиште. То подразумева активно учешће државе, посебно у погледу сузбијања нелојалне конкуренције на верском тржишти, као и у сврху сузбијања „недоличног” прозелитизма.

Следећег четвртка, 21. јануара, наставићемо емитовање снимака са овог скупа.
Уредница циклуса Тања Мијовић. 

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње