Разум и осећајност

Јохан Адолф Шајбе рођен је у Лајпцигу 1708. године, а након краћих боравака у Хамбургу и Холштајну, 1740. године се трајно настанио у Данској, у којој је и остао до краја живота, уживајући репутацију једног од највећих музичких ауторитета ове земље.  

Иако самоук, Шајбе се поред компоновања бавио дириговањем, музичком педагогијом, музичком теоријом и естетиком, а између 1737. и 1740. године објавиљивао часопис Дер Критише Музикус у којем је промовисао нове идеје надолазећег класицизма, одбацујући строги, бомбастични барокни стил. Шајбе је сматрао да је мелодија основа музике и да она мора бити једноставна и осећајна, попут оних у позним делима Карла Филипа Емануела Баха.

Његов теоријски рад био је дуго запостављен, пре свега због отворених критика упућених Јохану Себастијану Баху. Иако сам Бах никада није одговорио на њих, бројни теоретичари су устали у његову одбрану, одбацујући изречене примедбе и доводећи у сумњу Шајбеов кредибилитет као музичког критичара. У једном писму, Шајбе је навео „да би овај велики човек придобио дивљење целе нације када би имао више љупкости, да није одузео својим делима природни елемент дајући им бомбастичан и збуњујућ стил и да није замрачио њихову лепоту вишком уметности“. Шајбеови критичари нису схватили да његова критика Баховог стила није била јеретичка, већ очекиван и природан закључак у светлу композиторових пажљиво развијених концепата о природи музичког стила. Он је сматрао да је најбоља музика тог доба била она коју су написали Телеман, Хасе и Граун, а као теоретичар се здушно залагао за повратак једноставности и подражавању природе, те не изненађују замерке које је упућивао старом мајстору.

Иако је сачуван податак да је Шајбе био аутор чак 150 духовних композиција, око 150 концерата за флауту, преко 30 виолинских концерата, кантата, бројних симфонија, трија и једне опере, велики део његовог опуса је данас изгубљен. Симфоније које ћете чути у овој емисији, настале су током четврте деценије 18. века, а сачуване су у немачким и шведским библиотекама.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић