Музеј звука – Музика Гијома Дифаја

Гијома Дифаја многи називају и првим композитором модерне епохе, јер је у његовом опусу начињен пресудни искорак из света средњовековне, у нов универзум ренесансне полифоне музике. Дифај је успео да створи јединствен музички језик заснован на синтези стила италијанске музике раног 15. века, са хармонским иновацијама енглеске школе.

На почетку емисије слушаћете шансоне овог аутора, које се убрајају у најшармантније и најкарактеристичније песме ране ренесансе, показујући пре свега компактнији осећај за мелодијски цртеж него што је то случај код претходних генерација композитора. Тематски, у Дифајевим шансонама се види еволуција од поимања љубави као осећања ка хуманистичком концепту који јој даје ширу, моралну димензију и везује се за различите друштвене врлине, попут пријатељства и оданости.

Поред шансона, у емисији ћете моћи да чујете и Puisque je vis – Јер живим, која је Дифају приписана 1963. године. Наиме, на основу стилистичке анализе, велики број истраживача је подржао ову атрибуцију, закључујући да вештина композитора, елеганција и флексибилност мелодијских линија недвосмислено упућују на Дифаја као аутора овог дела. Миса Puisque je vis најближа је Дифајевој миси Ecce ancilla Domini, насталој око 1460. године, а компонована је на мелодију истоимене шансоне, у којој је слављена чедност и врлина даме, која у контексту мисе, постаје Богородица. Ова шансона сачувана је у десетак рукописа, а само у једном је Дифај потписан као њен аутор.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић