Ђузепе Верди: Јованка Орлеанка

Рикардо Шаји, који је преузео место шефа диригента Скале у јануару ове године, заједно са новим руководством изабрао је за отварање нове сезоне дело које је одсуствовало са репертоара ове куће 150 година – оперу Јованка Орлеанка Ђузепа Вердија. Циљ је био да се обнови веза са историјом Скале и да се већа пажња посвети заборављеним делима италијанске опере. Притом, како је то сам Шаји у интервјуу рекао, он је сам убеђен у уметничку вредност Јованке Ореланке, једне од најтежих Вердијевих опера из периода између 1842-1849. године, пре него што је постао универзално признат оперски композитор. Главну улогу 7. децембра тумачила је Ана Нетребко, чији глас може да одговори техничким и драмским захтевима ове сложене улоге. Поред ње ту су били и млади италијански тенор Франчеко Мели као Шарл VII, Девид Чекони – замена у последњем тренутку – као Јованкин отац пастир Ђакомо, Дмитри Белоселски као Талбот, наредник енглеских снага и Микеле Мауро као Делил, француски официр.

Рикардо Шаји и целокопуни ансамбл добили су једанаестоминуте овације, док је Ђино Вецини председник славног удружења “Пријатељи Лођонеа”, који гледају сваку представу са последње галерије Скале и који се не устежу да покажу своје негодовање, казао да је диригент са великом пажњом водио оперу, али да је режисер био нејасан у својим замислима. Сценска поставка је била поверена француско-белгијском дуу Моше Лизер и Патрис Корије, који су причу о Јованки сместили у њену собу, где ову психички фрагилну младу жену походе њене визије и неспутана машта. Ову Вердијеву оперу каратерише снажан приказ унутрашње борбе главне јунакиње, као и сукоб између оца и ћерке, тако чест у операма италијанског композитора, које су Ана Нетребко и њени партнери изузетно упечатљиво пренели. Иако се у литератури Јованка Орлеанка описује као опера са прологом и три чина, Скала се одлучила за ново критичко издање Рикордија које пролог проглашава самосвојним, првим чином.

Уредник емисије Ксенија Стевановић