Век хармонике – Теодоро Анцелоти
Репродукујемо концерт који је овај цењени италијански хармоникаш одржао на 38. БЕМУС-у, 7. октобра 2006. године у Сали Београдске филхармоније.
Анцелоти је својим уметничким радом значајно допринео интеграцији хармонике у савремену класичну музику. Развојем технике извођења повећао је звучни дијапазон овог инструмента, тако што је, на пример, заменио материјале од којих се праве неки делови инструмента.
Од 80-их година XX века Анцелоти редовно наступа на великим фестивалима, а ангажован је и као солиста водећих оркестара. Свој педагошки рад започео је на Универзитету уметности у Берну, а од 2002. године ради као професор на музичкој Академији у Фрајбургу. Дискографија овог уметника обухвата широк репертоар, од Баха и Скарлатија, до Јаначека, Сатија, Кејџа и других. Ипак, у центру његовог интересовања последње две деценије јесу остварења савремених аутора, а многи од њих су своја дела написали за Анцелотија. Међу њима је и италијански аутор Лучано Берио, који је овом уметнику посветио познату композицију за хармонику: Секвенца број XIII.
Уредница емисије: Марија Шекуларац
Коментари