Стваралаштво Антона Еберла
У другој емисији циклуса којим обележавамо 250 година од рођења аустријског композитора Антона Еберла слушате дела овог аутора и Леополда Кожелуха
У Еберловом опусу као посебно упечатљиве издвајају се симфоније, три младалачке композиције, настале између 1783. и 1785, те два зрела остварења из 1804. и 1805. године. Његов симфонизам базира се на наслеђу Хајдна и Моцарта, поготову када су у питању мелодијски и ритмички модели, начин развоја и репризе тема, те употреба секвенци. Еберлова рана Симфонија у Це дуру конципирана је као троставачна, са ставовима Allegro con brio, Andante grazioso и Finalle – Allegro assai.
Тринаест година старији од Еберла, Леополд Кожелух аутор је око тридесет симфонијских остварења. Његова Симфонија у ге молу, једина молска симфонија коју је потписује овај аутор, настала је пар година након Еберлових раних дела у овом жанру и попут Симфоније у Цe дуру, такође је конципирана као троставачна. Кожелухову симфонију одликује широка хармонска палета, те сучељавање тема које, иако мотивски сродне, имају супротстављене музичке карактере.
У камерним опусу Еберла важно место заузима Соната за клавир и кларинет у Бе дуру, опус 10 број 2, једна од првих у којој се у пуној мери користе интерпретативни потенцијали оба инструмента. Поред тога, композитор је предвидео и деоницу за виолончело ад либитум.
Аутор емисије Срђан Атанасовски
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари