Антологија српске музике

Ова композиторка, рођена 1909. године у Крагујевцу, школовала се у Београдској музичкој школи у класи Јосипа Славенског, а затим на Мајсторској школи Државног конзерваторијума у Прагу, код Јозефа Сука и Алојза Хабе. Студирала је дириговање и завршила мајсторске курсеве код Николаја Малка у Прагу и Хермана Шерхена у Стразбуру. Године 1963. постала је члан Српске академије наука и уметности, а датум њеног рођења, 18. март, налази се у званичном календару УНЕСЦО-а.

У емисији ћете прво слушати Пасакаљу, композицију којом се ауторка окреће прошлости, користећи барокну композициону форму засновану на напеву из Поморавља Заклела се Моравка ђевојка из збирке Владимира Ђорђевића. Дело је настало 1958. године, а чућете га у интерпретацији Београдске филхармоније под управом Оскара Данона.

У емисији ћете слушати и кантату Песме простора којом је 1956. године Љубица Марић направила темељни модернистички искорак у српској музици, вративши се елементима «прошлости, наслеђа и тла», односно поетици музичке аутореференцијалности. Критичар Павле Стефановић је те исте године у Књижевном гласнику у тексту Стваралачки подвиг Љубице Марић о Песмама простора записао: „Савремено је дакле, дело Љубице Марић оном специфичном климом емоционалног напона, и у оркестралном прологу и у свих седам језгровитих, кондензованих, скоро аскетски сажетих, музички медитативиних, ставова у њему. Савремена је једним фантастично актуелним ароматом, тонусом, осећајним, изунтра надирућим звучним видом људске драме, вечите ваздашње људске драме, без остатка преображене у једну чудесно јасну, скоро видљиву, скоро опипљиву, кавалкаду – мелодијски, римтички, хармонски и тонско-колоритно сазданих сцена, ужаса, неумитности, пропадљивости и духовне несаломивости човека у историји његових удеса. Савремене су најзад, ове по парадоксалности поетске подлоге, виталне, да, суштински виталне, јер поносите и горде, и пригушено гњевне, и правденички важне и бунтовне, а никако не, нигде, ни у једном такту, не, гробљански скрхане и размекшане тонске формуле – савремене су, дакле, ове јединствене, дубоко хуманитарне и универзалне Песме простора, управо по једној ингениозно нађеној и ухваћеној текстури музичко језичких образаца: с једне стране образаца на линији тековина традиције учене музике и, с друге стране, образаца проистеклих непосредно из свеукупног звучног фонда данас аудитивно опазиве стварности доба, из елементарног брујања, јечања, одзавањања данашњег живог света, дакле, и непосредно из праслика, праобразаца, прототипова свих музички специфичних формула и структура.”

Уредница емисије: Ивана Неимаревић