Уметност интерпретације
Ансамбл Л'Аркибудели изводи квартете опус 77 Јозефа Хајдна
Л'Аркибудели је међународни ансамбл посвећен извођењу на аутентичним инструментима репертоара XIX и XX века под окриљем издавачке куће Сони. Иако су се музичари често мењали, међу сталним члановима су Вера Бетс, виолина, Јирген Кусмаул, виола и Анер Билсма, виолончело, а основу чини свирање на црвеним жицама – од чега и потиче назив Л'Аркибудели.
Свирајући на инструментима епохе, Л'Аркибудели нуди своје виђење два картета из опуса 77, који се сматрају важним страницама западне историје музике. Наиме, у њима се може чути цео дијапазон трансформације квартета – од скромних почетака до темељене експресивне музичке форме коју је Хајдн својеручно спровео у свом опусу. Квартет Л'Аркибудели у квартете из опуса 77 уноси пуно виртоузне бравуре и виталности. То посебно долази до изражаја у скерцима, који плене својим скоковитим, играчким ритмовима и добро распоређеним акцентима. Такође и финале Квартета број 1 у Ге дуру са својим „мађарским акцентима“, одлично лежи свирачима. По становишту савремене критике, Л'Аркибудели нису довољно убедљиви у спорим ставовима, када се упореди са извођењем квартета Мозаик освтареним 2000. године. Наиме, снимци које ћете вечерас чути, а који потичу из 1997. године су директнији, непосреднији и мање лирски. Хајднови интригантни спори ставови у којима је на делу коришћење свепрожимајућег мотивског језгра, одсвирани су без додатног „интерпретативног“ учинка, успоравања темпа и проналажења „сублимнне“ поруке. Напротив, Л'Аркибудели се придржавају класицистичког обрасца реторике и апстрактне музичке драме, остављајући да афективни слој допре до слушалаца из другог плана, кроз слојеве њиховог великог свирачког искуства и техничку изврсност.
Уредник Ксенија Стевановић
Коментари