Музика XX века

Ово дело пољски композитор је написао 1976. године у Катовицама, а премијеру је доживело на фестивалу у Ројану наредне године, што је иначе било и последње издање овог признатог фестивала савремене музике на коме су уприличне премијере великог броја дела која ће обележити музику друге половину XX века. Данас се може, без задршке рећи, да је Трећа симфонија Хенрика Горецког једно од најпопуларнијих дела савремене музике. Но, овај успех се није десио одмах. Тек са реиздањем симфоније, коју је начинила 1992. године дискографска кућа Електра-Нонсач, ово дело добија планетарну популарност, дошавши на прво место листа класичне музике у Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама. До данас, продато је више од милион примерака Треће симфоније, чиме су превазиђена сва друга симфонијска дела написана у протеклих 50 година. Кључ овог успеха треба тражити у необичном заокрету који је Горецки начинио у другој половини 60-их када је напустио свој тврди атонални модернизам и заменио га једноставнијим, сведенијим и тоналним језиком у делу Три комада у старом стилу. Оно што карактерише тај други стваралачки замах пољског композитора, јесте пре свега снажно, готово хипнотичко дејство његове музике која се базира на репетитивним звучним петљама и амбитусу који одговара певаној ламентацији.

У Трећој симфонији сопран пева текстове на пољском из различитих епоха: ламент о Девици Марији из XV века, поруку исписану на зиду Гестапове ћелије и народну тужбалицу о мајци која тражи сина погинулог за време Шлеског устанка против немачке власти 1919. године. Ово су тужне песме о последицама ратних страдања, губитка детета и разбијању породице. Сами ставови, по речима критичара, Алекса Роса „се развијају попут тешких, залеђених параграфа, са врхунцем налик великом таласу, који се узидиже и смирује, да би поново отпочео свој успон“. Ипак, како Рос закључује, свака емоција „је презицно искалкулисана: сваки слушалац је припремљен да осети исту врсту откровења у истом тренутку“.

Уредник Ксенија Стевановић