Стереорама – За клавир

Преслушавамо албум у издању куће Филипс класикс на којем су забележене све четири збирке етида Франца Листа и то у интерпретацијама Клаудија Арауа и Никите Магалова. Ради се о компилацији снимака реализованих између 1961. и 1976. године у различитим концертним просторима. Две збирке Концертних етида свираће Арау, док је збирку по насловом Шест етида према Паганинију забележио Магалов. Прво ћемо чути три Листове етиде из 1848. године. Није познато да ли им је Лист сам наденуо италијанске наслове по којима су данас знане. Прва етида је Il lamento (Ламент), друга је Ла леђереца (Лакоћа), а наслов треће, најславније, је Un sospiro (Уздах). Уследиће затим и мала Листова збирка са једноставним насловом: Две концертне етиде. А наслови етида су програмски: Жамор шуме и Игра патуљака.

Шест Етида према Паганинију слушаћемо затим у интерпретацијама Никите Магалова. Пет етида је засновано на Капричима славног виолинског виртуоза, а једна (трећа по реду) на теми трећег става Паганинијевог Виолинског концерта у ха-молу, познатој по надимку Ла кампанела (Звончић).

Лист је први пут слушао Паганинија 1831. године и био одушевљен невероватном изражајном снагом његовог свирања, као и његовом способношћу да свој легендарни виртуозитет подреди музици. Млади Лист је пожелео да на клавиру достигне такво, сасвим ново техничко мајсторство, које ће ослободити и нове музичке мисли, до тада непознате. И Шуман је високо ценио Паганинија као композитора, па су он и Лист започели једну моду компоновања комада на Паганинијеве теме.

Тако је настала Листова Велика бравурозна фантазија Ла кампанела, заснована на поменутој теми трећег става Паганинијевог концерта.

Лист је прву верзију своје збирке од Шест етида према Паганинију сачинио 1838.године, а доцније је скицирао још једну фантазију у којој се преплићу теме Ла кампанеле и Карневала у Венецији. Године 1851, поново се вратио својој збирци од шест етида, да би заокружио њену дефинитивну верзију, која је вечерас пред нама.

Наслови етида Листове збирке према Паганинију су следећи: Тремоло (према Петом капричу), Октаве (Капричо број 17), Ла кампанела (из финала Другог виолинског концерта), Арпеђо (заснован на Првом капричу), Лов (Девети капричо), и Тема са варијацијама (најпознатији, последњи, 24-ти капричо).