Оперско вече – Ариго Боито: Мефисто

Ариго Боито – либретиста последња два Вердијева ремек-дела, је своју једину довршену оперу написао по мотивима Гетеовог Фауста на сопствени либрето. На првом извођењу и миланској Скали 1869. године, није доживела успех и то из више разлога, попут Боитовог неискуства, предугачког либрета и неодвољно добре певачке поделе. Такође, Боитови подржаваоци, а међу њима и неколико врло угледних критичара, су од дела очекивали да промени окошталу италијанску оперску сцену и да испровоцира већи део миланске конзервативне публике и музичке штампе. Очекивани скандал, увођење реформи и вагнеровске музичке драме су изостали, а једино је Пролог опере добро примљен. Боито је касније направио скраћену верзију свог дела, уз ревизије арија и ансамбала, која је била изведена 1875. године у Болоњи уз повећано интересовање публике, док је свој дефинитни вид дело добило наредне 1876. године за представу у театру Росини у Венецији. Када је Мефисто обновљен у Скали 1881. године, доживео је велики успех. Бернард Шо је 1889. године сумирао своју реакцију на Мефиста у следећим речима: „Цело дело је чудан пример шта се може урадити са опером када јој приступи добар књижевник без оригиналног музичког талента, али са десет пута више укуса и културе од музичара који је само уобичајено талентован.” У току XX века ова опера се пре свега везивала за наступе славних бас певача. Тако је у њој дебитовао Фјодор Шаљапин 1901. године у Скали, у својој првој улози изван граница Русије, када је Карузо певао Фауста. У истој роли Шаљапин је први пут наступио у Метрополитену, а у овој кући је Мефисто постављен и највише пута током XX века – чак 67, последњи пут 2000. године. Вечерас ћете чути како насловну улогу изводи Рене Папе, један од најцењенијих басова данашњице.

Уредник Ксенија Стевановић