Нова дискографија – Викторија Мулова изводи дела Прокофјева

Ово издање је у потпуности посвећено музици Сергеја Прокофјева и на њему се налазе лирски Концерт за виолину и оркестар број 2 у Ге-дуру, опус 63, Соната за две виолине у Це-дуру опус 56, као и Соната за соло виолину у Де-дуру опус 115. Уз Викторију Мулову, на овом издању су наступили и виолиниста Теди Папаврами, као и Симфонијски оркестар Радио Франкфурта, док је ансамбом дириговао дугогодишњи сарадник руске виолинисткиње, диригент Паво Јерви. Све композиције објављене на овом издању снимљене су током концертних наступа – 2012. у Франкфуртској опери као и 2014. године у Концертној дворани Франкфуртског радија, што снимку даје посебну драж, непосредност и упечатљивост. Сниматељи су успели да забележе узбудљиву интеракцију између солисткиње и њених сарадника, разумевање и узајамно слушање које је остварено без понављања и дотеривања, уобичајених приликом студијских снимања.

Прокофјев је био веома наклоњен виолини, стварајући композиције које су и данас неизоставни део репертоара. Међу њима је и Други виолински концерт, чији је средишњи став са својом лирском, широко постављеном темом, једно од најизвођенијих и највољенијих остварења XX века писаних за овај инструмент. Снимак забележен са Симфонијским оркестром Франкфуртског радија је други који је Викторија Мулова објавила у својој каријери: наиме, давне 1989. године, руска виолинисткиња је снимила ово дело са Краљевским филхармонијским оркестром и диригентом Андреом Превином за дискографску кућу Филипс, али није била задовољна овим звучним записом. За снимак који представљамо, критика је рекла да је „једно од најбољих савремених извођења Другог концерта, поред интерпретација Венгерова и Жанин Јансен“. Посебно плени извођачки гест и динамизам Викторије Мулове, чему је допринео и Паво Јерви који је симфонијски оркестар поставио у други план, остављајући солисткињи простор да музички ток води по сопственом осећању.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић