Музеј звука

Овај савременик Жоскена де Преа, био је један од најпознатијих композитора миса позног XV века. У мотету Mille quingentis који је Обрехт написао поводом смрти свога оца, проналазимо већину података о раном животу композитора. Текст овог овог мотета, који чете чути на почетку емисије, гласи: „Лета господњег 1488, сицилијанске музе су јецале док је судбина узимала, на дан Свете Цецилије, Вилхелма Обрехта, овенчаног честитошћу, који је путовао до обала Сицилије. Он је музама начинио Орфеја Јакоба. Зато слатко певај ову песму, драги хоре, како би његова душа била узнесена на небеса и добила заслужену палму. Амен.”

Претпоставља се да је Обрехт рођен око 1457. године у Генту и да је, пре него што је постао свештено лице, учио да свира трубу, како би наследио свог оца на позицији градског трубача. Ово искуство му је помогло да савлада контрапункт и научи да импровизује на кантус фирмусу, што ће касније постати важне одлике његове поетике.

Као теоретичар, композитор и свештено лице, Јакоб Обрехт је још током живота уживао велики углед, како код богатих заштитника, тако и код колега музичара. Његова слава је допрла и до удаљеног Напуља, где га је теоретичар Тинкторис уврстио у своју листу највећих мајстора музике тог доба, иако је Обрехт у том тренутку имао само 25 година. Иако је највећи део живота провео у Фландрији, Обрехт је два пута боравио у Италији на позив Војводе Ерколеа, владара Фераре. Други одлазак ће нажалост бити кобан по композитора, јер је током епидемије куге 1505. године, и преминуо у овом граду.

Обрехт је био један од најпознатијих аутора миса, жанра који је заузимао важно место у стваралаштву композитора фламанске школе XV и XVI века, попут Гијома Дифаја, Јоханеса Окегема и Жоскена де Преа. Али оно што је издвајало Обрехта у односу на савременике, били су јасноћа музичке визије и изузетан осећај за звучност.

У емисији ћете чути кантус фирмус мису Sub tuum presidium, засновану на истоименом напеву који се појављује у свим ставовима Обрехтовог дела. Реч је о грегоријанском коралу чији текст слави брижни загрљај Девице Марије. Обрехт изнова понавља ову мелодију у највишем гласу, подвлачећи његову симболику, као заштитничког вела који лебди над густим полифоним ткањем нижих гласова.

Емисију ћемо завршити још једним маријанским делом – шестогласном химном Salve Regina, као и мотетом Salve crux.

Химна Salve Regina је такође заснована на коралној мелодији, која се појављује у свом једногласном виду на почетку дела, пре него што Обрехт започне своју слободну, али изузетно имагинативну игру богатим полифоним текстурама.

Мотет Salve crux, компонован за пет гласова, одвија се у смени контрастирајућих имитационих и нешто хомофонијих стурктура. Инспирацију за ово део Обрехт је вероватно пронашао у секвенци и антифону за прославу откривања светог крста. Кантус фирмус се налази у тенорској деоници док други гласови осликавају величанствен призор самог крста, све док, на врхунцу дела, сви гласови не започну химничну декламацију истих речи.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић