Жак Дифли и чембалисти
Четврта емисија циклуса којим обележавамо 300 година од рођења овог француског композитора и чембалисте. Џон Пол изводи одломке из Дифлијеве збрике „Трећа свеска комада за чембало“ на реплици чембала Антоана Водрија.
.jpg "Мајстори барока")
Дифли је био на врхунцу каријере педесетих и шездесетих година 18. века, о чему сведоче бројна непосредна и посредна признања. Фридрих Вилхелм Марпург укључио је 1757. године неколико Дифлијевих комада у своју антологију најновијих композиција за чембало, док је 1764. године енглески музички издавач Џон Волш приредио друго издање Дифлијеве „Друге свеске комада за чембало“ у Лондону. Наредне године, градитељ чембала Паскал Таскен уврстио је Дифлија међу неколицину најбољих чембалиста Париза, а 1768. године Жан-Жак Русо је у свом речнику навео Дифлија као једног од консултаната, истичући да је реч о одличном учитељу чембала који више од свега поседује савршенство прстореда. Имајући ово у виду, не чуди да је у огласу за „Трећу свеску комада за чембало“ из 1756. године, наведено да само име Дифлија говори довољно о вредности дела, те да су ауторов таленат и заслуге исувише познати, да би били посебно хваљени. Дифлијева Трећа свеска садржи и неколико комада за чембало и виолину, а у емисији чућете све комаде из ове збирке намењене чембалу соло. Међу њима су и они посвећени колеги Антоану Форкереу, сликару Жоржу де ла Туру, историчару Клод-Марију Гијону, као и упечатљиви музички портрет античке јунакиње Медеје.
Аутор
Срђан Атанасовски
Уредник Ксенија
Стевановић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари