Историјски снимци
Слушаћете Другу симфонију у Де дуру опус 43 Јана Сибелијуса у извођењу Јаше Хоренштајна и Националног оркестра Француског радија, забележену на концерту одржаном 19. новембра 1956. године у Паризу. Ово је једини снимак ове Сибелијусове симфоније који је остао у Хоренштајновој заоставштини.
Један од најуглединијих и најоригиналнијих диригената XX века, рођен је у Кијеву 1898. године, у угледној јеврејској породици. Образовање је стекао у Бечу, а репутацију изградио као асистент Вилхелма Фуртвенглера и музички директор опере у Диселдорфу до доласка нациста на власт 1933. године. Са почетком рата, Хоренштајн се сели у Америку, где је био професор на Новој школи за социјална истраживања у Њујорку. Репертоар који је неговао Јаша Хоренштајн је широк, а његове интерпретације су се мењале током живота, у складу са уметниковом тенденцијом да паритутре треба стално изнова читати и тумачити. Иако је познат као ауторитет у извођењу дела Малера и Албана Берга, може се приметити да, без обзира на то којој епохи дело припада, Хоренштајново тумачење поседује извесне константе: добар баланс деоница, сузбијање сентменталности и изразит осећај за контрапунктски детаљ и хармонско вођење гласова. У неку руку, Хоренштајн даје истовремено хоризонтални и вертикални поглед на музику, што посебно одговара комплексним симфонијским партитурама с краја XIX и почетка XX века, у којима можемо пратити сво богаство оркестарских линија. Хоренштајн у свом тумачењу Сибелијусове Друге симфоније задржава објективни поглед, тако што се лиризам мелодија јасно ритмички профилише, мимо сентименталне употребе рубата. На тај начин, у финалу на пример, врхунац се постиже прегнантним ритмичким пулсом, над којим нараста мелодија у оркестарском тутију, чиме цела симфонија добија јасну и емотивно проживљену поенту.
Уредник Ксенија Стевановић
Коментари