Опера "Жакерија" Едуара Лалоа

Своју последњу оперу Жакерија на либрето Едуара Блоа и Симона Арноа, Лало није успео да доврши. То је уместо њега учинио Артур Кокар те је ова четворочинка изведена у Опери Монте-Карла 9. марта 1895. године.

Најпознатија Лалоова опера Краљ Иса из 1888. године сматра се врхунцем његовог оперског стваралаштва које је у великој мери представљало интерпретацију вагнеријанске драматике. Међутим, у последње време, велику пажњу љубитеља опере и музиколога привкла је опера Жакерија која није извођена више од сто година, после једине репризе у Опери Комик децембра 1895. године, нити је до данас објављена на диску.

Радња опере је једноставна и потресна: у време крваве побуне сељака, млади Робер се заљубљује у племкињу Бланш. Из чисте љубави према својој вољеној, он се поставља у центар сукоба, између људи испуњених мржњом и њеног оца, локалног велможе, али ову одлуку плаћа животом. Гневни сељани искаљују бес на Роберу који од последица пребијања умире у рукама вољене Бланш.

Опера је подељена на четири кратка чина. Њена структура је кохерентна, а чврста драматургија као да је проистекла из писања у једном даху. Насупрот Мајерберовом моделу опере који је владао овим жанром још од тридесетих година 19. века, Жакерија наставља идеју поједностављења либрета и драматургије уведену опером Краљ Иса. За оперу Жакерија може се рећи да карактеристике вокалних деоница баритона и мецосопрана поседују елементе херозима у стилу Вердија, док су тенорске и сопранске роле ближе Вагнеровом лиризму.