Жак Дифли и чембалисти

Жак Дифли је од 1742. године боравио у Паризу, где је успешно градио каријеру чембалисте и учитеља музике. Објавио је укупно четири збирке комада за чембало који припадају француској пост-купреновској традицији композиција за овај инструмент. Комади нису интегрисани у свите, већ извођачу читава збирка стоји на располагању како би начинио пригодни избор нумера које ће извести. У већини случајева реч је о типично француским карактерним комадима, који нису конципирани као барокне игре, већ представљају музичке портрете одређених личности или приказе карактерних особина. Обичај је био да композитор поједине комаде у облику портрета посвети пријатељима, другим музичарима, или, пак, покровитељима. Имајући у виду круг личности који се појављује у Дифлијевим музичким портретима, може се закључити да је композитор био део уског круга аристократских љубитеља музике у Паризу. Ипак, по речима савременика, Дифлијев стил живота је био изразито скроман. Другу свеску комада за чембало Дифли је објавио у Паризу 1748, а 1764. године штампана је и у Лондону. Свеска је посвећена француској принцези Виктоар, другој ћерки Луја XV, а први комад у збирци носи њено име. Поред овог комада, свеска садржи и музичке портрете војвоткиње од Вилруа и других виђених личности у Паризу.

Дифлијеви савременици који су живели у Бриселу стварали су на рубу француске чембалистичке школе и били су значајно отворенији за италијанске, па и за немачке утицаје, од својих париских колега. Најзначајнији међу њима, Жозеф Хектор Фјоко, син италијанског композитора Пјетра Антонија Фјока, рођен 1703. године, читав свој живот провео је у белгијским градовима Бриселу и Антверпену. Његова дела за чембало, објављена 1730. године, показују пресудни утицај Франсоа Купрена, посебно на пољу форме и хармоније, као и у погледу стила орнаментирања. Колекција је подељена у две свите; друга започиње ставовима уобичајеним за немачку барокну свиту, али се завршава низом карактерних комада у француском маниру, попут „немирна“, „зефир“ и „енергична“.

Аутор емисије Срђан Атанасовски