18. век – Камерне композиције Антонија Салијерија

У опусу италијанског композитора Антонија Салијерија, активног у Бечу више од пола века – од 1774. до 1825. године, пре свега су била заступљена дела писана за оперску сцену. Као директор италијанске опере на хабзбуршком двору, а потом и царски капелмајстор, Салијери је оставио дубог траг како на развој опере, компонујући 37 дела на три језика, тако и на музички живот престонице и генерације композитора које су у њој стасавале.

Међу инструменталним композицијама Салијерија, издвајале су се увертире за опере, две симфоније, низ од 24 варијације за виолин, харфу и оркестар, неколико концерата, серенаде и балетска музике, као и мањи корпус камерних дела. Посебно интересантне међу овим делима су две увертире написане за гудачки квартет, објављене у Паризу 1785. године, које задржавају уобичајну троделну структуру италијанских увертира – Алегро-Анданте-Алегро. Слична овим делима је и транскрипција увертира за оперу Данаиде, настала према тада широко распрострањеној пракси прерада одломака успешних оперских дела и њиховог аранжирања за различите камерне саставе, пре свега погодне за кућно музицирање. У емисији ћете поред ових дела чути и Кончертино да камера, шармантно остварење које призива дух венецијанске музике прве половине века, пре свих Вивалдија и Албинонија, као и Четири дивертимента. Ове композиције откривају пре свега савршено контрапунктско писмо великог познаваоца ове технике, и учитеља бројних значајних композитора, међу којима су били и Бетовен, Шуберт и Лист. Салијери у овим дивертиментима проводи тему строго, али и и духовито, кроз све инструменте, подражавајући поступак који је користио у својим много познатијим вокалним остварењима.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић