Музика за чембало

Јохан Николаус Форкел, биограф Јохана Себастијана Баха, пишући о великом немачком уметнику, сврстао је Јохана Каспара Фердинанда Фишера међу највеће композиторе дела за инструменте са диркама тог доба, као што су Фробергер, Керл, Пахелбел, Букстехуде и Бем. Ипак, данас је Фишер готово заборављен, а разлог томе је што је само неколицина његових паритура остала сачувана. Такође, и поуздани биографски подаци о овом аутору су спорадични. Рођен је између 1650. и 1670. године, у Немачкој или у Чешкој, а више од четири деценије провео је на месту капелмајстора двора у Бадену, којим је двадесет године владала маркгрофица Сибила, велика заштитница уметости. Претпоставља се да је за потребе дворских свечаности, Фишер био у обавези да компонује велики број дела, али су она нажалост највећим делом данас изгубљена. На основу сачуваних докумената, може се закључити да је пре свега био композитор инструменталне музике, а једна од ретких збирки која је остала сачувана, јесте колекција комада за чембало из 1696. године. Насловљена „Музички Парнас“ ова збирка је била сачињена од 9 свита, од којих је свака носила име једне од муза. Оно што се у њима најпре примећује јесте неуобичајен редослед ставова – наиме, Фишер одбацује шему коју је утемељио Фробергер, а коју ће касније преузети и други немачки аутори, са стриктним следом Алеманда–Куранта–Сарабанда–Жига, већ након Прелудијума уводи низ различитих играчих ставова, који су најчешће написани у истом тоналитету.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић