Велики интерпретатори – Дмитриј Китајенко

У плејади изданака руске школе дириговања која је обележила светску музичку сцену друге половине двадесетог века, Дмитриј Китајенко има истакнути статус. Овај уметник чија настојања критика оцењује као истрајно трагање за увек дубљим смислом музике, посебно је цењен као интерпретатор руске музике, који је током своје већ пет деценија дуге каријере дао снажан допринос њеном промовисању, како на концертном подијуму, тако и на бројним дискографским издањима. Рођен 1940. године у Санкт Петербургу, студирао је дириговање на тамошњем конзерваторијуму Римски-Корсаков. Након завршетка школовања, усавршавао се код Ханса Сваровског и Карла Естерајхера у Бечу, да би прво значајније признање за своје умеће добио на такмичењу Херберт фон Карајан, 1969. године где је као победник оставио изузетан утисак на великог маестра. Ипак, Китајенко је професионалну каријеру све до 1990. године градио у родној земљи, најпре као диригент Театра Станиславски, а потом од 1974. године са Московском филхармонијом коју је водио током четрнаест година. У овом периоду професионалне зрелости, његова диригентска пракса имаће велики одјек не само по земљама Источног блока у којима је наступао, већ захваљујући изузетним албумима, и на Западу. У новонасталим политичким превирањима, Китајенко ће се 1990. године одазвати на позив чувеног Симфонијског оркестра Франкфуртског радија, потом Филхармоније из Бергена, те Симфонијског оркестра Данског националног радија, са којима отпочети „нови живот“ европског диригента, нижући значајне успехе на концертном подијуму и у студију. Поред гостовања за пултовима бројних европских оркестара, Китајенко је посебно плодне сарадње последњих година остварио са Загребачком филхармонијом, а његови наступи са Симфонијском оркестром берлинског Концертхауса чији је шеф-диригент од 2012. године убирају позитивне критике стручне јавности, као и прихватање публике.

У својој дискографији, Китајенко је током каријере посебно био окренут интегралном снимању симфонијских опуса најзначајнијих представника овог жанра, махом класичарског, романтичарског и неокласичног периода, за издавачке куће Мелодија, Чендоуз, Капричо, Телдек, Ерато и друге, а ове године за своје интерпретације похрањене на десетинама објављених албума добио је Међународну награду за животни допринос класичној музици.

Аутор емисије: Стефан Цветковић