Музика за оргуље
Пратићете интерпретације оргуљаша Џералда Гифорда и ансамбла Северна синфонија.
Један савременик је овог енглеског уметника описао као „јасног, пријатног и прецизног извођача, природног и допадљивог композитора и интелигентног учитеља“. Стенли, који је са две године остао скоро слеп након једног инцидента, веома рано је почео да учи оргуље, те је већ као једанаестогодишњак постао главни оргуљаш једне лондонске цркве. Захваљујући великом таленту, са седмнаест година је постао најмлађи дипломац на Универзитету у Оксфорду, а као извођачу дивио му се и Георг Фридрих Хендл.
Стенлијев опус за инструменте са диркама обухвата три збирке композиција за оргуље и две збирке концерата - од којих је прва транскрипција његових шесто кончерта гроса из оипуса 1.
Друга збирка, из које ћете вечерас слушати три концерта, представља оригинална дела за оргуље и оркестар, а објављена је 1775. године. Ипак, претпоставља се да су дела настајала у дужем временском периоду, о чему сведоши и њихова стилска разноврсност - од познобарокних, преко галантних до остварења која поседују све стилске карактеристика класике. Транспарентност оркестра, као и веома музикалан и разноврсан третман оркестра, чине ова дела изузетно пријемчивим и репрезентативним примером музике средине XVIII века.
Уредница емисије: Ивана Неимаревић
Коментари