Клавирске метаморфозе – дела Тригвеа Мадсена
Други део циклуса Двадест четири прелида и фуге норвешког композитора Тригвеа Мадсена, написаног 1995/1996. године, у интерпретацији пијанисте Јенса Харалда Братлиеа.
.jpg "Мајстори барока")
Идеју о стварању циклуса Мадсен је добио док је, још као тинејџер, 1956. године на часовима клавира свирао Бахов Добро темперовани клавир. Истовремено је изучавао и контрапункт, а у то време био је објављен и циклус Прелудијума и фуга Дмитрија Шостаковича. Замисао је реализована тридесетак година касније, а распоред тоналитета, који је код Баха следио хроматску лествицу, код Мадсена, као код Шостаковича, прати квинтни круг. Дело је инспирисано трактатом Хармонија света, немачког астронома Јохана Кеплера, у којем аутор представља своју теорију хармоније сфера и сугерише да релације између планета кореспондирају са музичким интервалима.
Према речима пијанисте Јенса Харалда Братлија, у чијој интерпретацији ћете чути композиције, у питању је велико дело, значајне вредности... испуњено квалитетним темама и мотивима изврсно повезаним у целину која даје музичко значење пуно живота и различитих карактера... иако су у запису потпуно изостале инструкције за извођење, музика је јасно обликована и даје много могућности за варирање...
Аутор емисије Бранка Поповић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари