Електронски студио –- композиције Јаниса Ксенакиса

Пратићете дела овог аутора објављена на албуму продукцијске куће Ерато под називом „Електроакустичка музика” из 1970. године. Ово издање обухвата најзначајнија дела која је француски аутор реализовао на пољу конкретне музике.

Најпре ћемо емитовати остварење Дијаморфоза из 1957. године. Ово дело се сматра првом Ксенакисовом електро-акустичком композицијом, а настало је након што се аутор прикључио Шеферовој Групи за музичка истраживања. Иако је Дијаморфоза нашла своје место у свим значајнијим антологијама конкретне музике, она се у неколико значајних аспеката супротставља Шеферовој теорији. Пре свега, Ксенакис је као иницијални материјал користио звукове авиона, саобраћаја и друге сонорности урбаног окружења тако да је углавном могуће прилично јасно препознати порекло узорка, што је било у супротности са Шеферовим акузматским схватањима. Такође, Ксенакис није употребио семпл као најмању јединицу музичког тока, налик ноти, нити је од узорака градио лупове, већ је суперпонирањем дугачких снимака реализовао континуиран слојевит ток. С друге стране, технике манипулације траком употребљене у овом делу у потпуности проистичу из Шеферове поетике, али због природе самог материјала крајњи звучни резултат Дијаморфозе значајно се разликује од осталих дела Групе за музичка истраживања из тог периода.

Композиција под називом Бохор настала 1962. године, оригинално је замишљена као осмоканални запис, а касније је ремиксована и објављена у стерео верзији. Као извор звука употребљени су снимци звечки, звона и других фолклорних перкусивних инструмената и звучних играчки, углавном са далеког истока. Аутор је настојао да знатно појача мање чујне сегменте како би постигао континуирану текстуру сачињену од кратких искричавих звучности. Тако процесуиран материјал је просторно пројектован са разлчитих страна аудиторијума, како би се постигао ефекат код слушаоца, како аутор истиче, „као да стоји у огромном звону".

У емисији ћете чути остварење Оријент-окцидент, такође настало у периоду Ксенакисовог рада у Групи за музичка истраживања. За разлику од претходне две композиције у којима је акценат био на стварању постепено променљивог континуитета, ово дело се сматра најближим остлим радовима Групе. Међутим, Оријент-окцидент је дело које је компоновано за истоимени филм Енрика Фулкињонија, и у њему је Ксенакис користио узорке из заједничке звучне библиотеке, што знатно доприноси утиску сродности. Композиција је снимљена на двоканалну траку а намењена је извођењу са четири звучника. За разлику од осталих Ксенакисових радова, ово дело има много мање шума и знатно јаснију музичку структуру, што је вероватно последица захтева редитеља, који је желео да звуком на филму симулира акустички простор античких цивилизација.

Аутор емисије: Милан Милојковић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом