Музика на Бечком конгресу

Захваљујући аутобиографији Луја Шпора, који је у време Конгреса био диригент у Театру ан дер Вин, имамо живописне податке о бројним композиторима који су у овом периоду дошли у Беч, надајући се пажњи дипломатске и аристократске публике. Међутим, Шпор такође констатује да су концерти, као резултат својеврсног ривалитета „домаћих“ и „страних“ виртуоза који су хтели да импресионирају званице, постали толико учестали да је посећеност почела да опада. Бечки композитор и врсни пијаниста Јохан Непомук Хумел постао је љубимац аристократске публике на музичким забавама, а посебно је до изражаја долазила његова умешност у импровизацији плесних нумера. Хумел је, наиме, држећи се темпа тада све популарнијег валцера уз који су поједине званице плесале, умео да у своје композиције интегрише елементе фантазије и контрапунктски рад, те да задовољи познаваоце музике који су пажљиво пратили ток његове импровизације. Поред тога, међу композицијама које је изводио на оваквим вечерима, издваја се његов Клавирски септет у д-молу, опус 74, инструментиран за клавир, флауту, обоу, хорну, виолу, чело и контрабас.

Музичке забаве које су организоване у току Конгреса биле засићене музиком за плес, и то пре свега валцерима, лендлерима и немачким играма. Велики део ових композиција је или био импровизован, или је, пак, изгубљен, а остатак је у сенку бацило златно доба бечког валцера. Како су звучали салонски плесови Бечког конгреса могу нам дочарати извођења немачких плесова за клавир Франца Шуберта. Овај композитор био је изузетно активан у Бечу у току трајања Конгреса, када је написао стотине песама, укључујући и своја прва ремек дела, Гретхен за вретеном и Краљ вилењака. Ипак, Шуберт се кретао у сасвим другачијем друштвеном миљеу бечке грађанске класе, те његове композиције нису допрле до ушију европских дипломата.

Међу музичарима које је привукао овај дипломатски скуп био је и немачки композитор и виолиниста Фридрих Ернст Феска. Он је у Беч дошао након што је распуштен оркестар вестфалског двора на коме је био ангажован, те у ишчекивању новог намештења при војводском двору у Карлсруеу. Феска је бечкој публици представио своје прве опусе камерне музике, и то гудачке квартете и квинтете, који су наишли на врло добар пријем, те су  бечки издавачи музикалија у току 1815. и 1816. године објавили четири колекције његових квартета.

Срђан Атанасовски