Бруно Латур: Реституисање бића метаморфозе

Бруно Латур један је од најутицајнијих и најпревођенијих француских аутора данас. Његова књига из 2013. године, Истраживање о модусима живота. Једна антропологија Модерних, својеврсни је наставак и продубљавање идеја што их је развијао у својој славној књизи Никада нисмо били модерни.

Латурова идеја почива на занимљивом преокрету перспектива. Наиме, да ли ми, ми Модерни, дакле припадници евро-америчке цивилизације, можемо да испитамо нас саме онако како смо испитивали оне које смо називали другима? Да ли је, другим речима, могуће да ми нас саме истражујемо онако како смо истраживали такозване примитивне народе, онако, рецимо, како су то радили Леви-Строс, Малиновски, Наполеон Шенон? Да би преокрет перспективе био потпун Латур у текст уводи један појмовни лик, замишљену или измишљену антрополошкињу која представља лик типичног европског научника који се, зачуђен, налази пред непознатим народима, једино што се она налази пред “сопственим” народом који назива Модернима. Када се, пак, ствар постави на тај начин, искрсава читава гомила методолошких проблема, међу којима никако није на последњем месту дилема – како обезбедити колико-толико објективан поглед на онај “народ” коме и сами припадамо? Јер, ако смо “примитивне” народе, оне Друге, испитивали полазећи од потпуног непознавања, сада је потребно испитати “народ” из којег сами потичемо, којем припадамо и из којеге се, заправо, све и да хоћемо, не можемо измаћи. Суочавамо се, дакле, с проблемом идентитета на другачији начин него када идентитет разматрамо у односу према Другоме. Сада је потребно расцепити идентитет да бисмо видели шта има “унутра”.

Изразито духовито, Латур отвара важна питања Модерних међу којима су политика, економија, фикција, стварност, мрежа, наука, перспективе, дакле низ важних појмова који  сачињавају управо идентитет Модерних и подвргава их беспоштедном испитивању иза којег, не ретко, остају озбиљне запитаности и путеви којима до сада нисмо ишли.

Седмо и осмо поглавље ове велике књиге – која ће се ускоро појавити у издању Факултета за медије и комуникацијe у Београду, у маестралном преводу Оље Петронић – испитују значење и учинке непрестаних преображаја којима је изложено модерно друштво. Један од Латурових закључака овог сегмента испитивања јесте да је модерни идентитет могућ само као парадокс, као низ темељних, самоконститутивних преображаја који, за разлику од старих космолошких концепшција, не претпостављају никакав стални облик, или довршеност.

Уредник циклуса Иван Миленковић

Чита Марица Милчановић