Антологија српске музике – дела Енрика Јосифа
„Сонату антику” за симфонијски оркестар и облигатни клавир Енрика Јосифа изводе пијанисткиња Оливера Ђурђевић и Београдска филхармонија под управом Живојина Здравковића.
.jpg "Мајстори барока")
Ово остварење можда и најексплицитније међу Јосифовим делима исказује композиторове предилекције за барок. Формалне црте Сонате антике упућују на двоструки утицај који су на ово дело оствариле соната и свита Баховог времена. Њих је Енрико Јосиф довео до размера симфонијског циклуса. Музички језик овог дела такође у значајној мери користи идиоме барокне музике, које Јосиф у неокласичном руху осавремењује актуелним композиционим средствима. Широких формалних и звучних плоха, полифона структура и наглашена експресивност Сонате антике репрезентују Јосифов покушај пројектовања прошлости у садашњост. У основи троставачно постављена, Соната антика подељена је у мање целине, па тако први став сачињавају одсеци насловљени као Прелудијум и Ричеркар, други став – Сарабанда, Фугета и Жига, док последњи став чине Арија и Пасакаља.
Дело је 4. децембра 1960. године премијерно извео Оркестар ЈНА под управом Франца Клинара, док је на клавиру наступила Оливера Ђурђевић.
Аутор емисије: Стефан Цветковић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари