Музика на Бечком конгресу

Захваљујући богатом културном и музичком животу у Бечу, током трајања Конгреса су у овом граду боравили бројни музичари и композитори, а концерти, позоришне приредбе и музички салони нису били тек споредна последица присуства великог броја дипломата и владара у престоници, већ неретко управо места неформалног сусрета на којима су усаглашаване важне политичке одлуке.

Један од водећих композитора присутних у Бечу током трајања конгреса био је Луј Шпор, који је у овом периоду био диригент у позоришту Театар ан дер Вин, али је поред тога наступао као виолиниста на јавним концертима и у салонима.  Шпорова аутобиографија, постхумно објављена 1860. и 1861. године, пружа нам живе описе концерата и салона који су се одржавали током трајања конгреса. Једна од Шпорових највећих брига у току ове две године била је да обезбеди премијеру своје опере Фауст, коју је компоновао током 1813. године. Зато је композитор у програме више јавних концерата на којима је наступао уврстио и увертиру за ову оперу. Иако је побудио интересовање и добио подршку виђених аристократа и дипломата, Шпор ипак није успео да обезбеди продукцију своје опере, те је она премијерно изведена тек 1816. године у Прагу, под диригентском палицом Карла Марије Вебера. Сличну судбину доживела је и пригодна кантата Ослобођена Немачка, коју је Шпор компоновао 1814. у склопу обележавања победе над Наполеоном, али која упркос томе није изведена све до 1823. године.

Најживописнији опис музичког догађаја приређеног током Бечког конгреса који проналазимо у аутобиографији Луја Шпора свакако је концерт на отвореном у дворишту царске палате, који је приређен на јесен 1814. године у част императора и кнеза Шварценберга. По Шпоровом сведочанству, на средини дворишта окруженог велелепним палатама била је подигнута платформа за музичаре, аристократска публика је догађај посматрала са балкона палата, док је бечком грађанству био омогућен слободан улаз, те је публика бројала више хиљада посетилаца. Шпор је овом приликом наступио као виолиниста, изводећи сопствени концерт. Иако је иницијално био забринут да ће се звук виолине изгубити у отвореном простору, Шпор је био пријатно изненађен повољном акустиком, али и потпуном тишином и помном пажњом којом је бројна публика пратила његову интерпретацију. Иако није забележио о ком концерту се радило, сасвим је извесно да је композитор овом приликом извео свој концерт број 7 у е-молу, једини који је написао у току свог боравка у Бечу, у јулу 1814. године. Реч је о једном од врхунаца његовог концертантног опуса. Равнотежа између богате инструментације, динамичне и инвентивне структуре дела, драматског патоса, те прилика да се прикаже виртуозно владање солистичким инструментом чине овај концерт Шпоровим ремек-делом.

Шпорова аутобиографија казује нам о непосредном односу између дипломата, аристократа и музичара-композитора који је био успостављен за време одржавања Конгреса. Наиме, након што би први пут чули Шпора као виолинисту на јавном концерту, љубитељи музике међу амбасадорима и дипломатама позвали би га да у оквиру музичких забава и салона представи своје композиције у жанровима камерне музике. Шпор би, по правилу, започео свој наступ гудачким квартетом, након чега би уследио гудачки квинтет, а као завршница би послужило једно од његових дела за већи камерни састав, то јест октет или нонет, које је написао у Бечу 1813. и 1814. године.

Срђан Атанасовски