„Стабат Матер” Томаза Траете

Из 18. века потиче неколицина изузетно успешних обрада ове секвенце - попут Стабат Матер-а Ђованија Батисте Перголезија или Јозефа Хајдна, али Траетина верзија не заостаје за овим радовима.

Овај композитор, школован у најбољој традицији напуљске школе, као ученик Николе Порпоре и близак пријатељ Никола Јомелија, значајан део каријере провео је на двору бурбонског војводе у Парми. На овом наизглед маргинализованом двору, којим су у то време владали шпански принц Фелипе и најстарија ћерка Луја XV, у моди је било све што је француско, те је Траета био изложен како музици Жан-Филипа Рамоа, тако и најновијим тенденцијама у опери, које је у Паризу представио Кристоф Вилибалд Глук. Траетино зрело музичко писмо, тако представља меланж италијанских, француских и немачких елемената, у којима многи истраживачи виде заметке Штурм унд Дранг стила који ће неколико година касније процветати на северу Европе.

Траетин Стабат Матер настао је око 1750. године, док је композитор још увек био у Напуљу. Компоновано за сопран, алт, тенор бас, мешовити хор и оркестар, ово дело је подељено у 9 сегмената написаних у оперском стилу - са смењивањем солистичких наступа, мањих ансамбала и хора. Посебно су сопранска сола блиска оперском стилу наполитанске школе, док повремено јаке дисонанце и патос повезан са текстом секвенце, антиципирању каснија остварења Јозефа Хајдна.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

„Стабат Матер” Томаза Траете

Програмска шема

Коментари