Историјски снимци – диригент Ханс Кнапертсбуш

То су снимци живих наступа и радијских преноса које је Кнапертсбуш током  ратних година одржао са Берлинском филхармонијом, оркестром са којим је сарађивао од 1927. до 1957. године. Треба напоменути да је поред повремених концерата у Берлину, диригент водио оркестар и на турнеје. Између осталог у септембру 1942. године, Берлинска филхармонија под руководством Кнаперстбуша је гостовала и у окупираном Београду. Ипак, однос диригента са нацистичким режимом је био комплексан и пун сукоба. Наиме, Кнапертсбуш није био члан нацистичке партије, често је критиковао режим због чега је био уклоњен са места шефа диригента Баварске опере, а онда се без дозволе упутио у Аустрију како би дириговао Бечком филхармонијом. Недостатак првокласних диригената, изазван немчаким расним законима због којих су најпознатији музичари јеврејског порекла напустили земљу, приморао је нацистички режим да ангажује Кнаперстбуша и поред његове непослушности. Много година касније, сазнало се да је овај повучени човек, тешког темперамента, негујући дубоке хуманистичке идеале помогао једном броју порогњених јеврејских музичара.

После рата, Кнапертсбушова каријера је пре свега била везана за Минхен и Бајројт, где је постао један од најпознатијих и најцењенијих тумача Вагнерове музике. Занимљиво је при том рећи да је током ратних година ретко када са Берлинском филхармонијом изводио Вагнера, већ се пре свега фокусирао на симфонијски канон – Бетовена и Брамса, уз велики број концерата лаке музике.

У том смислу Хајднова симфонија број 94 „Са ударцима тимпана“ коју представљамо у емисији налази се између ове две сфере: изведена је на концерту на коме су доминирале популарне композиције, али је истовремено делу приступљено са пуно озбиљности и посвећености. Тако смо у прилици да чујемо једно полетно тумачење Хајднове симфоније у којем препознајемо Кнаперстбушов карактеристични директни, али осећајни стил. Његове широке музичке фразе и сјајна контрола ритмичког пулса и поред нешто споријег темпа славног финала, доприносе да музички ток звучи покретљиво и заиграно.

Симфонијску поему Прелиди Франца Листа забележена је на концерту одржаном 1942. године у Берлину. На овом снимку осетна је Кнаперстбушова аверзија према пробама – чини се да су диригент и оркестар свирали у даху, без претходних провера и уз одређене несигурности, али и уз интензитет заједничког откривања партитуре.

Уредник Ксенија Стевановић