Путописи
Марио Лигуори: Напуљ у српским путописима од 1851. до 1899. године
У емисији ПУТОПИСИ, у суботу, 5. септембра, можете пратити текст Марија Лигуорија „Напуљ у српским путописима од 1851. до 1899. године“.
Аутор у свом раду настоји да утврди главне представе о Напуљу које су настајале у српској књижевности у распону од 1851. до 1899. године. Лигуори истиче да је Напуљ веома заступљен у српској култури. Ако је Италија виђена као земља антике и ренесансе, лепих људи и лепе климе, Напуљ се поистовећивао с Италијом: у том смислу он је синоним за југ, Медитеран и, у мањој мери, запад. Напуљ се у историји српског путописа, издваја као радикалнија Италија, односно као сублимација Италије: „он је Италија пар екселанс, град у коме све италијанске врлине и мане долазе до изражаја“. Марио Лиагуори сматра да се бројне напуљске теме никад не појављују у српским књижевним делима, како због напуљских особина несхватљивог и компликованог града турбулентне историје, тако и због немогућности српских интелектуалаца да прикупе информације о Напуљу, с обзиром на географске, језичке и културне баријере. Из тога аутор изводи закључак да Напуљ „у српској путописној традицији није никада био Напуљ Наполитанаца, што увећава мит о мистериозном граду, али ништа не одузима српским представама о њему, које с имаголошког становишта (п)остају легитимне и, према мом суду, изузетно занимљиве”, пише Лигуори.
Уредница Оливера Нушић.
_169x300 "Zeleni i crni list")
.jpg "Дневни магазин културе")
.jpg "Посесивност у живом свету")
Коментари