62. Међународни Рострум композитора у Талину

Дело Саксофон и машина (Sax and the Machine) написала је Ана Хорват, композиторка рођена у Нашицама 1985. године, која је дипломирала на Музичкој академији у Загребу у класи Златка Танодија. Ову уметницу занима спајање различитих подручја уметности, а у делу Саксофон и машина она успешно остварује интеракцију између саксофонисте и програмског језика Киме. Током извођења тешко је разлучити шта свира извођач, а шта Кима, будући да су сви електронски звуци изведени из звука саксофона. Програм Кима и саксофониста се прате и допуњују, чиме настаје занимљив експериментални колоплет. Дело изводе Ана Хорват – кима и Гордан Тудор – алт саксофон.

Алина Подзорова је рођена 1989. године, а завршила је Московски конзерваторијум где тренутно похађа постдипломске студије. Лауреат је такмичења „Млади таленти Русије“, а добитница је признања за најбољег младог композитора за 2015. годину, које додељује Радио Орфеј из Москве. Квинтет Симфонијског оркестра овог радија је, том приликом у априлу ове године, извео њену композицију Дел арте која је написана за флауту, кларинет, виолину, виолончело и клавир. Дело је инспирисано позоришном маском, пре свега оном из комедије дел арте. Уметница сматра да је позоришна маска као објект, али и као део костима изузетно динамична и моћна творевина, која експресивно надопуњује и обогаћује извођење. Композиција Дел арте на сличан начин комбинује статичну, латентну енергију музичке масе са брзим и испреплетаним, експресивним геситкулацијама.

Дело Пера Бербанге – о покретима пре сунчевог светла Митхатчана Ечала представљало је Швајцарску. Овај млади композитор рођен је 1992. године у Турској, где је и завршио основне сутдије композиције на Конзерваторијуму у Истанбулу. У својим делима он на необичан начин користи антолијску и блискоисточну музичку традицију, као и одјеке византијске и отоманске музике. Тако настаје необични спој европског музичког модернизма којим доминира језик нове комплексности и далеки одзвуци малоазијског наслеђа, пре свега његово другачије хармонско и ритмичко трење. Сам наслов дела позајмљен је од наслова истоименог кратког филма Арина Инана Арслана, који је познат и под називом Арпеђо анте луцем, а приказан је на Берлиналу 2011. године.

Уредник Ксенија Стевановић