Миса "Si bona suscepimus" Кристобала де Моралеса

Ниједан шпански композитор 16. века није био толико слављен као Моралес, а поред великог броја његових композиција сачуваних широм Европе, остало је и сведочанство Хуана Бермуда који га је 1555. године назвао «светлошћу шпанске музике». Дела Моралеса, уз остварења Томаса Луиса да Викторије, представљају врхунац шпанске ренесансне музике, у којима је успешно спојен тада доминантан итало-фламански стил са мистичном експресивношћу, дубоко укорењеном у шпанском католицизму.

Иако је почетак и крај живота провео у Шпанији, Моралесов формативни период се везује за Рим. Као један од најцењенијих певача и композитора свог доба, Моралес је 1535. године постао члан капеле Павла III, и то истог дана када је папа од Микеланђела поручио чувени Страшни Суд. У папској служби је Моралес остао наредних десет година, а миса Si bona suscepimus је сасвим сигурно настала током композиторовог боравка у Риму.

У питању је шестогласна миса пародија, заснована на истоименом мотету Филипа Верделоа, објављена у збирци Misarum Liber Primus 1544. године. Испред нотног текста налазио се дрворез са упечатљивим цитатом из књиге пророка Јова „Господ даде, Господ узе“, који је очигледно био подједнако важан Моралесу, као и музичке карактеристике Верделоовог мотета, са прозрачним мелодијским линијама, јасно одвојеним одсецима и огољеним текстурама. Моралесову композицију, коју карактеришу беспрекоран контрапунктски рад и неспутана инвенција и запањујућа разноврсност текстура, слушаћете у интерпретацији ансамбла Талис Сколарс.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић