Џон Лутер Адамс: Постати океаном

За ово остварење Адамс је добио Пулицерову награду за композицију 2014, а потом и Греми награду за оригинално дело класичне музике 2015. године. Ово оркестарско дело састоји се из извајаних звучних блокова којима аутор поштиже лирски и медитативни карактер. При том, искоришћен је врло редукован тонски низ, а фокус је пребачен на трајање и боју тонова. Микро померања и ритмичке флуктуације, дочаравају покренутост океана, док је сам звучни спектар својом моћном вертикалом – од изузетно дубоких до виских тонова – одговоран за општи утисак “слушања под водом”, дифузног и пуног пенушавне топлине. Адамс овим делом покушава да укаже на еколошке проблеме са којима се суочава данашњи свет. Као мото своје паритуре он записује: “Живот је на земљи изашао из океана. Сада када се топи поларни лед, а ниво мора диже, људска раса се налази пред могућношћу да поново постане океаном, у најдоследнијем значењу ове синтагме”.

Како би што пластичније дочарао водену масу попут океана, Џон Лутер Адамс је прибегао продуцентским интервенцијама на снимку Симфонијског оркестра из Сијетла, којим диригује Лудовик Морло. Уз помоћ стерео и 5.1. Surround звука, слушалац је стављен у центар збивања, у само срце океана звука. “Три орекстарске секције (дувачи, гудачи и удараљке) константно се преливају једни преко других… тако да слушалац осећа дубину таласа и прскање мора”, закључује Адамс.

Уредница емисије Ксенија Стевановић