Хроника Трећег програма
Емитоваћемо осврт Александра Милосављевића на представу Андрааша Урбана "Кратка прича о антихристу", осврт Дејана Петровића на филмове Мартија Хелдеа "На удару ветра" и Владимира Томића "Флотел Европа", као и осврт Радомира Путника на монографију "Еуген Вербер, глумац, преводилац, јудaиста" коју су приредили Мирјана Белић-Корочкин-Давидовић и Радивоје Давидовић.
У оквиру 42. Интернационалног фестивала алтернатовног и новог театра (ИНФАНТ), који је одржан крајем јуна у Новом Саду, изведена је представа Кратка прича о антихристу, настала у продукцији београдског Битеф театар. Концепт, режију и дизајн сцене потписује Андраш Урбан, а комад је замишљен као позоришни дијалог са делом Три разговора Владимира Соловјева, тачније у питању је Рзговор трећи – Кратка повест о антихристу. Како пише Александар Милосављевић: „ режирајући ову представу, Урбан као да се бавио својеврсним коментарисањем Соловјова, као да се упустио у диспут с овим руским филозофом, теологом, књижевним критичарем и песником, те као да је градио и развијао сценске слике које је, уз помоћ сонгова Јелене Богавац, актуелизовао тако што их је смештао у конкретан контекст наше стварности. А то је контекст апсолутно свих аспеката овдашњег живота. И о том животу поуздано знамо, из најнепосреднијег искуства, да је обезбожен, те да отуда постаје плодно поље за деловања човека безакоња, односно антихриста”.
* * *
Са 21. Сарајево Филм Фестивала, одржаног од 14. до 22. јула, Дејан Петровић издваја два остврења која као један од основних мотива деле феномен насилне измештености – филм Мартија Хелдеа На удару ветра и документарац Владимира Томића Флотел Европа.
Дислоцираност Хелдеових протагониста проузрокована је Хитлеровим нападом на Совјестки Савез 1941. године, када је на десетине хиљада становника Естоније, Литваније и Летоније депортована у слабо насељене сибирске пределе или у радне, односно ратне логоре. Филм, утемељен на писмима која је млада жена Ерна слала својим рођацима у домовини, успева да пренесе идеју тзв. „замрзнутог времена”, оног времена које сужњу протиче знатно другаче него слободном човеку, а то је постигнуто дугим епским кадровима замрзнутих предела и ликова, учешћем готово 700 статиста и веома сведеним минималистичким дијалогом.
Измештеност јунака Томићевог филма је последица ратова који су се водили на територији бивше Југославије. Овај документарац прати судбину избеглица из Босне и Херцеговине смештених на речном пловилу завном „Флотел Европа”, које су им доделиле данске власти, будући да у прихватним центрима није било довољно места.
* * *
Монографију Еуген Вебер, глумац, преводилац, јудaиста коју су приредили Мирјана Белић-Корочкин-Давидовић и Радивоје Давидовић, недавно је објавио издавач Чигоја штампа из Београда. По речима Радомира Путника, „Еуген Вербер (1923–1995) припада реду стваралаца који су дискретно али упорно и истрајно обављли своје уметничке послове, не очекујући да ће њихов рад и укупан допринос култури и уметности бити довољно прихваћен и награђен”. Посебна пажња у овој монографији придата је Верберовом преводилачком раду – штампaни су како превди краћих текстова из историје и културе јеврејског народа, тако и написи у којима се о Верберу изјашњавају Јован Ћирилов, Давид Албахари, Чедомир Марковић, Пуриша Ђорђевић, Александар Тишма, Аца Сингер, Кринка Видаковић-Петров. Књига садржи избор литературе о Еугену Верберу, те бројне фотографије и податке о његовим другим уметничким и ауторксим делима.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари