Ђакомо Пучини: "Боеми"

У Ковент Гардену Боеми се редовно изводе од јесени 1897. године, неких 20 месеци после премијере у Торину. Прва лондонска Мими је била славна Нели Мелба, а занимљиво је напоменути да је иста сценска поставка била употребљивана све до 1973. године, када је режисеру Џону Коплију поверена нова продукција. Управо је ова релистична и детаљна верзија била обновљена и 27. јуна у Лондону, што сведочи о дуготрајности сценских решења Боема у британској престоници. Опера је настала на основу романа у наставцима Сцене из боемског живота Анрија Миржеа који је излазио током четврте деценије XIX века. Мирже и Теодор Баријер су 1849. године по овом предлошку направили позоришни комад који је био изузетно популаран и који је инспирисао настанак неколико опера и касније бројних филмова. Мирже је иначе био пријатељ са другим познатим боемима свог доба – песником Бодлером, писцем Шанфлеријем, сликаром Курбеом и фотографом Надаром и сви су они одлазили у “Кафе Момис,” у којем се дешава други чин опере, делећи у немаштини по једну шољу кафе.

Занимљиво је напоменути да су Пучинијеви Боеми настали у директној конкуренцији са Боемима Руђера Леонкавала, а данас се сматра да је управо Леонкавало направио оригинални заплет. Наиме, Леонкавало је изложио Пучинију своју адаптацију Боема, не би ли га приволео да раде заједно. Пучини је одбио сарадњу, али је убрзо потом самостално започео рад на овој опери. Постављање љубавне приче између Родолфа и Мими у сам центар опере, готово сигурно је осмислио Леонкавало, јер је у Миржеовом роману то само једна од љубавних епизода у Родолфовом животу. Многи критичари данас говоре о неправди коју је Леонкавалово дело доживело, истичући и чињеницу да су у Милану обе верзије Боема чак извођена у исто време у Театру Лирико и у Театру дела Верме.

Уредница емисије Ксенија Стевановић