Оперске летње позорнице – Ђоакино Росини: Газета

Ову двочинку Росини је написао на либрето Ђузепа Паломба који се послужио митовима комада Брак преко конкурса Карла Голдонија. Премијера је била 26. септембра 1816. године у Театру ди Фјорентини у Напољу. Ово је уједно била и Росинијева прва опера за напуљску позорницу, те се у њој обилато користи и наполитански дијалекат, пре свега у секо речитативима главног комичног лика Дон Помпонија. То је била заслуга Карла Казача, познатог као Казачела, који је био певач и глумац комичар омиљен у Напуљу, а за кога је улога Дон Помпонија и написана. У писмима Росини открива да је публика била одушевљена, иако критичари нису делили овај ентузијазам. Због тога је касније опера заборављена, све до модерних обнова које је покренуо стручњак за Росинија, музиколог Филип Госет. У партитури се појављују позајмице из његових претходних опера La pietra del paragone и Il turco in Italia, док је увертира касније искоришћена за његову много познатију оперу Пепељуга.

Радња Газете се дешава у париском преноћишту под називом “Орао” у којем је одсело неколико гостију. Међу њима је и Дон Помпонио Сторионе, помпезни Наполитанац који је најбоље атрибуте своје ћерке објавио у локалним новинама – газети, како би јој нашао мужа. Он је наравно несвестан да је његова ћерка, домишљата Лизета, већ заљубљена у Филипа, предузимљивог власника крчме у којој се налазе. Алберто, романтични светски путник се, такође, заљубио у гошћу хотела Дораличе, за коју верује да је девојка из огласа пошто се у Паризу налази у пратњи свог оца Анселма. Ту је и смерни квекер Монсу Таверсен, кога Помпонио жели за зета, иако се њему више допада смерна Дораличе. Дакле, заплет поседује уобичајену замену идентитета, неспоразуме, свађе, прерушавања, лажирање несвестице и покушаје двобоја све док се у захукталом ритму не стигне до двоструког венчања.

Уредница Ксенија Стевановић