Имагинарни пејзажи

У вечерашњој емисији окренућемо се највећим морским површинама – океанима и њиховим акустичним реинтерпетацијама. Започећемо са снимцима Хумболтове струје око Галапагоса које је начинио један од најбољих светских сниматеља звукова природе, Крис Вотсон – познат по својим забелешкама живог света које прате најпознатије Би-Би-Сијеве емисије о природи аутора Дејвида Атенбороа. Звук и ритам Хумболтове струје – музички готово правилан, забележен је уз помоћ подводних микрофона Долфин Иер Про. Потом ће се Вотсонов теренски снимак утопити у нумеру Доле према океану америчке уметнице Лиз Харис, познатије као Групер, чије уметничко име је позајмљено од фамилије риба које настањују Тихи Океан. После ћемо се вратити Вотсоновом снимку Хумболтове струје, да би се музички ток наставио са експерименталном амбијенталном композицијом Празни шум – Отворени, празни окен дуа Селер. Контрапункт овој дрон нумери о мирноћи порвшине океана пронаћиће се у одломку Вудблокс – Дрвене крхотине из значајног минималистичког дела Потонуће Титаника Гевина Брајерса написаног између 1969 и 1972. године. Дубине океана избацују трагове трагедије бродолома, у овом музичком делу инспирисаном причом о томе да је мали музички ансамбл са Титаника свирао све време док је брод тонуо. На самом крају, сигурну луку, о којој сања свако када се отисне на океан, пронаћићемо у нумери У луци америчког електроничара Марка Нелсона, познатијег као Пан Америкен.

Уредница Ксенија Стевановић