Јакуб Јан Риба и миса у Чешкој
У циклусу којим обележавамо 250 година од рођења овог композитора представићемо начине на који су аутори у Чешкој приступали компоновању мисног ординаријума. У првој емисији слушаћете композиције Франтишека Ксавера Бриксија и Јакуба Јана Рибе.
Јакуб Јан Риба рођен је 26. октобра 1765. године у градићу Прештице, на западу Чешке, која је тада била део Хабзбуршке монархије. Његов отац, учитељ, кантор и оргуљаш, подучавао га је у вештинама певања, свирања на клавиру и оргуљама, као и у изради генералбаса. У периоду од 1781. до 1784. године Риба је похађао гимназију у Прагу, где је уједно почео и да компонује прва дела. Након тога поступно је преузео положај свога оца и радио је у чешким градовима Непомук, Мњишек под Брдом и Рожмитал под Тремшином. Као учитељ, кантор и диригент био је ватрени заговорник просветитељских реформи које су, међутим, наилазиле на велики отпор у конзервативном чешком образовном систему његовог доба. Риба је био један од најистакнутијих кантора у Чешкој, а његове композиције циркулисале су у рукописима и биле су изразито популарне у црквеним заједницама. Посебно се истиче његов опус од преко деведесет миса, у којима се стилски ослањао на своје претходнике и савременике, попут Франца Јозефа Елшлегела, Франтишека Ксавера Бриксија и Јохана Баптиста Ванхала, а које је конципирао тако да могу да се изводе у просечним малим чешким месним црквама.
Међу Рибиним претходницима који су обликовали стил чешке постбарокне мисе посебно се издваја Франтишек Ксавер Брикси. Рођен 1732. године, Брикси је са само 27 година постао капелмајстор прашке катедрале, што је био највиши музички положај у граду, и постао један од водећих музичара у Чешкој средином XVIII века. Бриски је свој идиом утемељио у наполитанском галантном стилу, а препознатљиви су и утицаји бечких савременика. Његове композиције биле су омиљене и извођене су широм Чешке, те се сматра да је, захваљујући његовој популарности, музички укус у Чешкој релативно рано окренуо леђа барокном стилу. Бриксијев идиом препознатљив је захваљујући свежини мелодијске инвенције, полетним ритмичким обрасцима и анимираним деоницама баса. Његова инструментација је једноставна, али ефектна, а неретко је користио и елементе фолклора. Међу око три стотине и педесет Бриксијевих духовних композиција налази се и шездесет и пет миса, те једанаест реквијема.
Аутор емисије Срђан Атанасовски
Коментари