Савремена мађарска проза

Ђерђ Шпиро: Пролећна изложба (одломци романа)

У циклусу САВРЕМЕНА МАЂАРСКА ПРОЗА, који емитујемо недељом од 19. јула, читаћемо делове романа „Пролећна изложба" чији је аутор Ђерђ Шпиро. Са мађарског језика превео је Марко Чудић.

Ђерђ Шпиро (Spiró György, рођен у Будимпешти 1946. године) један је од најпознатијих и најсвестранијих мађарских писаца. Пише романе, приповетке, драме, песме, књижевноисторијске и књижевнотеоријске радове, преводи. Радња његових романа (Иксеви, Заробљеништво) често је просторно и временски измештена, али снажне паралеле са данашњим временом неминовно се намећу. Изузетан познавалац многих језика, нарочито словенских (руски, пољски, словачки, српскохрватски), Шпиро је написао књигу о развоју драме у Средњој и Источној Европи, јединствено дело те врсте на овим просторима. У том, књижевноисторијском жанру, истиче се још и Шпирова монографија о Мирославу Крлежи. Професор је на Академији за драмску и филмску уметност. Живи и ради у Будимпешти.

*  *  *

Однос малог човека и (тоталитарне) власти једна је од опсесивних тема Шпирових романа.

Радња романа Пролећна изложба (2010) измештена је у револуционарну 1956. и постреволуционарну 1957. годину. Роман покушава да одговори на питање како то да чак ни човек са најјачим могућим алибијем, инжењер који је све време трајања револуције провео у болници, не може да избегне апсурдну оптужбу да је не само учествовао у побуни, већ био и један од њених главних подстрекача. У овом помало кафкијанском делу, прожетом црнохуморним нотама, вешто је дочарана тмурна свакодневица времена диктатуре и постреволуционарне одмазде, које се по мало чему, осим по именима актера, разликује од времена предратне фашистичке страховладе. Посебан акценат стављен је на психологију у то време врло актуелних и популарних монтираних судских процеса.

Марко Чудић

Текст чита Александар Божовић
Уредник циклуса Радмила Глигић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом