Музика антика - Девета збирка мадригала Луке Маренција
Слушаћете интерпретације ансамбла "Венексијана".
Девета књига мадригала је била последња збирка композиција Луке Маренција објављена током композиторовог живота. Штампана је у Риму 1599. године - тачније, три месеца пре изненадне и преране смрти овог аутора. У то доба, Маренцио се вратио дубоко нарушеног здравља у Италију, после краткотрајне службе у Пољској, на двору Сигисмунда III. Осим тога, последњу годину композиторовог живота обележила је религијско-политичка интрига између две фракције породице Алдобрандини, чија је Маренцио био случајна жртва. Наиме, композиторов мецена, кардинал Чинзио Алдобрандини је 1598. године изгубио наклоност Папе, који је протежирао другог члана породице Пјетра Алдобрандинија, поставивши га да не место управитеља Војводства Фераре, када је ова држава постала део Папске територије. Тако је Маренцио изгубио сваку наду да ће поново моћи да ступи у службу породице Д Есте и искористи бројне могућности који је пружао развијен музички живот на њиховом двору.
Сама чињеница да је Маренцио објавио девету збирку својих композиција, сведочи о популарности коју је уживао међу меценама и издавачима, али и музичарима, како оним професионалним, тако и аматерима.
Више од половине текстова 14 мадригала у Деветој књизи чине Петраркини стихови, који су последње деценије XV века већ излазили из моде и све чешће били замењивани песмама Гваринија и Таса. Маренцијева свесна одлука да се окрене стиховима старијих аутора, открива да је овим делима желео да пружи већу уметничку тежину, што открива и доминација класичних поетских форми - сонета и секстине, уместо слободније форме ориганзиације стихова које је чешће примењивана у мадригалу тога доба. Девета књига мадригала је тако пример префињеног, али сасвим индивидуалног стила, који су посебно ценили софистицирани љубитељи музике на дворовима у Мантови и Ферари.
Уредница емисије: Ивана Неимаревић
Коментари