Музика 18. века
Луиђи Гати: Сонате за виолину и виолу
Рођен 1740. године, Гати је основна знања из области музике добио у свом родном граду, Мантови. Током 1770. године радио је као тенор у цркви Свете Барбаре, када се први пут сусрео са делом породице Моцарт и када је преписао једну од Моцартових миса, највероватније ону под Кехловом ознаком 66. Од 1783. године живео је у Салцбургу, где је постао последњи италијански капелмајстор надбискупског двора и катедрале у поменутом граду. Име овог италијанског композитора помиње се у писмима Леополда Моцарта, који се сину жалио да му је Гати преузео место капелмајстора Салцбуршке катедрале.
Током свог боравка у Салцбургу, Луиђи Гати је био у обавези да компонује духовну музику, па стога у његовом опусу преовлађују кантате и ораторијуми. Ипак, иза Гатија су остале и симфоније, камерна дела и опере. Сва његова дела написана су у стилу карактеристичном за то време, али је остварио одређену разноврсност кроз честе промене текстуре и ритма, тако да се фразе нису понављале у неизмењеном облику. Његова инструментална дела поседују флуидност и лиризам карактеристичан за ауторе вокалне музике, пре свега опере, док се у развојним деловима његових сонатних форми, запажају смелије хармонске везе и ритмичка флексибилност.
Уредница емисије Јелена Дамјановић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари