Музика 18. векa
Концерти за флауту и за обоу Франца Кромера
Рођен 1759. године у Каменицама у Чешкој, Кромер је прве подуке у области музике добио од свог стрица, композитора и диригента Антона Матијаса Кромера. Године 1785. отишао је у Беч, али се након годину дана боравка у аустријској престоници преселио у Мађарску, где је радио као виолиниста, а потом и као музички директор у оркестру грофа Штирума. Након повратка у Беч 1795. године, радио је као капелмајстор на двору грофа Игнаца Фукса, а потом и као балетски капелмајстор у бечком Хофтеатру. Током 1815. и 1816. године, као један од музичара у пратњи цара Франца I, посетио је Париз, Падову, Верону, Милано и Венецију, да би по повратку у престоницу наследио Леополда Антона Кожелуха на месту последњег управника камерне музике при Хабзбуршком двору.
Стваралачки опус Франца Кромера обухвата преко 300 дела у скоро свим жанровима, изузимајући оперу, лид и композиције за клавир. У његово време, сматрали су га за једног од водећих композитора гудачких квартета и Бетовеновог ривала на пољу овог жанра. Међутим, данас се пре свега Кромерови концерти за дувачке инструменте сматрају његовим највећим индивидуалним достигнућем. У тим делима, као и у симфонијама и камерној музици, он је следио композиторски стил Хајдна и Моцарта, обогаћујући свој музички језик и одликама галантог стила.
Уредник Јелена Дамјановић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари