Историјски снимци
Хамилтон Харти са Лондонском филхармонијом и Хале оркестром изводи дела Хектора Берлиоза
Истовремено са каријером композитора - данас је остала позната његова шарманта Ирска симфонија - Харти је градио репутацију одличног и посвећеног диригента. У своје време, био је познат и као један од најбољих корепетитора и клавирских сарадника. Од 1920. године био је стални диригент Хале оркестра из Манчестера и по речима стручњака од њега је створио један од водећих, ако не и најбољи оркестар у Британији.
Славни пијанисти попут Вилхелма Бакхауса и Артура Шнабела, имали су само речи хвале за овај оркестар и начин на који је Харти радио са њим. Наиме, када је Шнабел случајно пропустио два такта у концерту који је изводио, диригент је својим беспрекорним управљањем оркестром учинио да се то ни не примети. После концерта пијаниста је честитао и помало нетактично рекао да је Хале оркестар скоро добар колико и Берлинска филхармонија, на шта му је Харти узвратио да је Хале оркестар ипак бољи и то „за два такта".
Хартијева досетљивост и личност склона променама расположења нису одговарале менаџменту Хале оркестра који је на вест да је диригент постао уметнички саветник Лондонског симфонијског оркестра одлучио да јавно раскине сарадњу са њим. Од 1933. године до своје смрти 1941, Харти је радио пре свега са Лондонским оркестрима - укључујући и Лондонску филхармонију и Симфонијски оркестар Би-Би-Сија.
Овај диригент је упознао британску публику са многим новим делима и композиторима. Остварења Бакса, Сибелијуса, Казеле, Берлиоза, Волтона и Штрауса су била честа на његовим програмима. Такође, он је први извео Малерову Девету симфонију, као и Шостаковичеву Прву симфонију у Енглеској. Ипак његови омиљени композитори - „моји приватни богови" како је то Харти говорио - били су Моцарт и Берлиоз. Данас се може рећи да у првој половини XX века није постојао диригент који је са више ентузијазма и вештине изводио Берлиозов опус у доба када је наклоност према овом композитору сматрана ексцентричном.
У емисији ИСТОРИЈСКИ СНИМЦИ чућете увертиру Римски карневал, интерлудијум Краљевски лов и олуја из опере Тројанци, Посмртни марш из Хамлета, уверитру за оперу Беатриса и Бенедикт, потом ставове Ромео сам и Празници из коралне симфоније Ромео и Јулија и увертиру Пират опус 21 Хектора Берлиоза.
Уредница емисије: Ксенија Стевановић
Коментари