Георг Кристоф Вагензајл и жанр концерта

Вагензајл је у жанру концерта створио преко седамдесет дела, пре свега за клавијатурне инструменте, али и за гудачке и дувачке инструменте, те њихове различите маштовите комбинације. Као композитор који је радио и на пољу симфонијског жанра, Вагензајл је дао значајан допринос у развоју форме концерта и његовој транзицији из барока у епоху класицизма.

Посебно је важно уочити Вагензајлов труд у обликовању балансиране троставачне форме, троделној структури оркестарских риторнела, развојног дела који је тематски повезан са експозицијом, те увођењу јасног репризног одсека. На плану обликовања мелодије, видна је склоност ка секвентним одсецима, те употреби триола.

У развоју пост-барокног концерта, поред бечке школе, којој је припадао и сам Вагензајл, кључну улогу одиграли су манхајмски композитори. Поредећи концерте манхајмских аутора са Вагензајловим, уочавамо већи степен оркестарског виртуозитета, значајно разрађен финални став, али и изражене остатке барокних форми. Концерте Кристијана Канабиха, припадника друге генерације манхајмских композитора, одликује сажета форма, као и минуциозна разрада мотивског материјала прожета синкопацијама.

Немачки композитор и врсни обоиста, Јохан Кристијан Фишер, осамнаест година млађи од Вагензајла, најзначајнији део своје каријере провео је у Лондону, где је био штићеник краљице Шарлоте и сарадник Јохана Кристијана Баха и Карла Фридриха Абела. Његови концерти доприносе разноврсности форме овог жанра током 18. века, а препознатљиви су по увођењу нових, упечатљивих тематских материјала у репризном одсеку.

Аутор Срђан Атанасовски