Георг Кристоф Вагензајл и жанр концерта

Георг Кристоф Вагензајл рођен је 29. јануара 1715. године у Бечу, у породици дворских службеника. Већ око 1730. почео је да компонује комаде за клавијатурне инструменте, а вештини свирања на истим подучавао га је Адам Вегер, оргуљаш у бечкој цркви Михаелкирхе. Убрзо га је запазио Јохан Јозеф Фукс, који је био на положају дворског капелмајстора, те му је обезбедио трогодишњу дворску стипендију, у току које је похађао интензивне часове свирања, контрапункта и компоновања, како код самог Фукса тако и код Матее Палоте, италијанског композитора духовне музике. По завршетку образовања, као Фусков штићеник, Вагензајл је 1739. године именован за дворског композитора, и ову дужност ће обављати све до краја свог живота. У концертантном опусу Вагензајла се, експресивношћу израза, посебно истичу концерти за виолончело.

Жанр концерта заузима посебно место у музици класицизма. Поредећи га са симфонијом, може се закључити да његова форма никада није била у тој мери стабилна, као и да су се у њему кроз читав 18. век одржале поједине музичке формуле барока, посебно када је питању препознатљиви риторнело наступ тути оркестра који структурира музички ток. Однос концерта и сонатног облика, као основне форме музичког класицизма, остао је, према томе, веома сложен, јер су се форма концертног става и сонанта форма развијале паралелно и тек посредно утицале једна на другу. Поред Беча, као једног од средишта развоја новог инструменталног музичког стила, значајну улогу у еволуцији класичарског концерта одиграла је Манхајмска школа, чија су дела била популарна широм Европе, а посебно у Паризу. Један од представника ове школе је Антон Филс, композитор осамнаест година млађи од Вагензајла. Радећи при двору у Манајхму, Филс је посећивао Париз где је изводио и штампао своја дела. Његови концерти за виолончело постављају високе техничке и интерпретативне захтеве, а стилски покривају читав распон од познобарокне форме до стила зрелог класицизма, писаних под утицајем симфонијског жанра.

Аутор емисије Срђан Атанасовски