Политике идентитета
Жарко Паић: Тријумф политичких религија
У теми недеље “Политике идентитета”, од понедељка 4. маја, до петка 8. маја, можете пратити текст загребачког филозофа Жарка Паића “Тријумф политичке религије”.
Једно од великих питања модерног доба јесте да ли је прокламовани разлаз државе и цркве, секуларне и сакралне сфере, само формалан, или је и садржински утемељен. Другим речима, у којој мери су сакрализовани појмови, нарочито појмови из политичке сфере, у себи задржали религијске структуре. Један од чувенијих одговора на ову дилему дао је Карл Шмит. По њему, у модерном добу на делу је својеврсна "политичка теологија": сакрализовани политички појмови садржински су, заправо, теолошке природе.
Иако не иде трагом Карла Шмита, Жарко Паић уочава да се, кроз политике идентитета, у савременом свету све снажније враћају религијске форме организовања, чак и у формално секуларним друштвима. Тоталитаризам је један од појмова који у себи крије не, напросто, снажне аналогије са религијским појмовним вокабуларом, већ и садржински раби религијске мотиве. Још већи је проблем, међутим, када религијске матрице откријемо у оним областима које се отворено легитимишу као противрелигијске. И управо то највише занима Жарка Паића. Како, наиме, либерално-демократски модели упадају у религијске мреже и безбрижно их трпе не схватајући да су, заправо, ухваћени у њих. У таквим устројствима оно политичко повлачи се пред религијским. Према Паићевим анализама управо је то једна од највећих опасности које прете савременом разумевању политике.
Читају Алерксандар Божовић и Ковиљка Панић
Уредио Иван Миленковић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари