Директно из Мет опере у Њујорку – „Кавалерија рустикана” и „Пајаци”

Опере Кавалерија рустикана Пјетра Маскањија и Пајаци Руђера Леонкавала су један од најдуговечнијих „парова" који се изводе исте вечери, још од 1893. године. У новој поставци Дејвида Меквикара - он је у Мету реализовао неколико веома успешних продукција, попут Хендловог Јулија Цезара, Доницетијеве Марије Стјуарт или Вердијевог Трубадура - радња је смештена у два различита временска периода, али у истом, сицилијанском окружењу. Сценска дизајнерка Ре Смит реализовала је сценографију која приказује сквер у суморном сицилијанском селу, негде око 1900. године, који се потом трансформише у одмориште на путу, на којем се зауставља и водвиљска трупа Пајаца.Марсело Алварез ће изводити две главне тенорске роле - Туридуа у Кавалерији рустикани и Канија у Пајацима. Ева-Марија Вестбрек и Патриша Расет су две несрећне хероине, а Џорџ Гагнидзе пева улоге Алфија и Тонија. Метов шеф-диригент Фабио Луизи дириговаће овим извођењима.

*   *   *

Настанак Кавалерије рустикане, која се данас сматра једном од најбољих веристичких опера, подстакао је 1889. године конкурс за једночино дело издавача Сонцоња. Од седамдесет три рада, колико је пристигло на конкурс, Кавалерија рустикана је одабрана као најбоља. Њена премијера била је прави тријумф, а Маскањи је морао четрдесет пута да излази на сцену да се поклони публици. Дело је убрзо освојило и остале европске и светске позорнице, а само током Маскањијевог живота опера је у Италији изведена четрнаест хиљада пута. Џорџ Гагнидзе као Алфиo у „Кавалерији рустикани"

СИЖЕ: Трагична прича о прељуби и освети одиграва се средином XIX века, током ускршњег јутра на тргу у једном сицилијанском градићу. Туриду вара своју трудну девојку Сантуцу, са некадашњом великом љубави Лолом, која се, док је он био у војсци, удала за кочијаша Алфија. Када схвати да га Лола вара са Туридуом, Алфио га, у крчми Туридове мајке Лучије, изазива на двобој, у којем младић гине.

Књижица преноса из Мета 

*   *   *

После паузе, од 20:30 моћи ћете да слушаћете Пајаце Руђера Леонкавала.

Леонкавало је одлучио да напише сопствено веристичко оперско остварење након што је 1890. године видео МаскањијевуКавалерију рустикану, причу испуњену страстима, љубомором и осветом. Желећи да на сцени прикаже "прави и истински живот" Леонкавало је наводно био инспирисан догађајем из детињства, односно, злочином из 1865. године у којем је, након уплитања у љубавни троугао, убијен слуга породице Леонкавало, Гаетано Скавео. У својој опери, иницијално насловљеној Пајац,Леонкавало је овај троугао преместио у свет глумаца комедије дел арте, преплићући дешавања на сцени и иза ње.

СИЖЕ: У прологу опере, Тонио, под маском лика којег тумачи, пајаца Тадеа, уводи своју публику у оно што ће се дешавати и најављује причу о љубави, мржњи, гневу и горком смеху. Вођа позоришне трупе, Канио, љубоморан је јер мисли да га његова млада жена Неда вара са Тонијом. Али Неда га не вара са Тонијом, којем се чак подсмева због наказног изгледа, већ са згодним Силвијом. Очајни Канио, принуђен је да наступи и увесели публику, иако му бол раздире срце. Када започне "комедија", Канио настоји да од Неде измами име љубавника, док она покушава да све представи као део радње. Док се публика диви умећу глумаца, полако постаје јасно да нешто није уреду. Канио пробада Неду, а затим и Силвија, који је истрчао из публике да јој помогне, а потом, схвативши шта је учинио, очајно узвикује да је комедија завршена.